Lični fokus: Beleške jednog streličara

EPIZODA No3: KUP KNEGINJE JELISAVETE,  19.9. 2010.

napomena: kako još nismo prikupili i pripremili većinu fotografija sa turnira, galeriju sa ovog turnira ćemo postaviti naknadno, a tada će verovatno doći i do izmena u izglednu ove Beleške jer će biti osvežena sa više slika.

Nedelja, 19. septembar. SK Elite Archery na terenu SK Košutnjak organizuje turnir Kup kneginje Jelisavete.

Vremenska prognoza: hladno i kišovito.

Subjektivni osećaj:

Ako vam Mordor ne znači ništa, atmosferske i ostale (ne)prilike i generalno ceo turnir (po cenu da pokvarim redosled izlaganja i eventualnu neizvesnost u čitanju teksta) bili su vrlo slični već čuvenom kišnom turniru na terenu Vojne akademije, opisanom u prvoj Belešci http://www.bskarchery.com/posts/licni-fokus-beleske-jednog-strelicara/

Sa onespokojavajućim deja vu efektom (ili, da bismo ostali verni fikcionalnim referencama, osećajem greške u matriksu), poučeni prethodnim iskustvom, dakle bolje pripremljeni za kišu, krenusmo prema Košutnjaku. I taman kada se činilo da nas više ništa ne može iznenaditi, desio se sudar, u smislu saobraćajne nesreće (omanje, na sreću) na klizavim beogradskim ulicama. Marina i ja smo relativno brzo završile s ovim peripetijama i uglavnom na vreme stigle na teren.

Dobro uređen teren (sa nadstrešnicom od pruća nad linijom gađanja, koja je neočekivano samo pogoršala žalosno stanje takmičara i opreme tokom pljuska jer se kroz nju i sa nje slivala voda) i nekoliko originalnih inovacija/gestova organizatora nisu uspeli da ukupan utisak turnira učine podnošljivim.

Na početku su organizatori i sudija doneli nekoliko čudnih odluka povodom molbe takmičara (mene) za premeštanje na drugu metu zbog neočekivanog poklapanja boje nokova i pera na strelama sa drugim takmičarem (odnosno takmičarkom) na istoj meti. Molba je, iz moje perspektive, bila umesna jer je na većini meta bilo samo po 3 takmičara i izlaženje u susret ovim povodom ne bi zahtevalo veća premeštanja. Sudija je ovu tešku dilemu prebacio na organizatora, od koga sam dobila odgovor da je takva izmena nemoguća jer “smo po ovom rasporedu već ubačeni u program”. Posle sledeće replike, premeštanje je odobreno zamenom sa takmičarkom na drugoj meti (iako nije bilo potrebe ni za kakvim zamenama – na obe mete je bilo po 3 takmičara), ali je sudija odustao od te odluke, pošto na drugoj meti niko nije želeo da se premesti (a nije ni morao, pošto je bilo mesta za četvrtog, mada su organizatori i sudija odbacili iz nepoznatog razloga mogućnost dodavanja samo jednog takmičenja, bez “rokade”).

Hladnoća tokom celog turnira i jaka kiša u poslednjoj četvrtini gađanja učinili su da većina takmičara puca znatno do tragično loše, a pljusak u završnici turnira je pobedio u izboru za najgore uslove pucanja ove sezone (i uz to najgore u mom dosadašnjem streličarskom iskustvu). BSK ekipa je ipak istrajavala nepokolebljivo, spremna da izdrži do kraja:

Iako je dodela medalja verovatno planirana u nešto zvaničnijem, svečanijem i protokolarno urednijem maniru, zbog kiše smo svi bili prinuđeni da se uguramo na obližnji trem, te se ceremonija svela na tiskanje pokislih ljudi na malom prostoru i guranje.

Medalje je dodelila Jelisaveta Karađorđević.

BSK je po običaju osvojio medalje u ženskim kategorijama: Marija je bila druga u kategoriji kadetkinje recurve stilom, a Biljana i Rada su osvojile medalje u kategoriji compound seniorki.

Za najboljeg učesnika turnira proglašen je Danilo Mioković (SK Pančevo), te je tim povodom organizator predvideo da on otvori šampanjac.

Biljana Mitrović